Svi koji su Božji uvijek su mladi

Govor nadbiskupa Franje Kuharića na svečanoj akademiji prigodom proslave 50. obljetnice smrti Ivana Merza

Velika dvorana Nadbiskupske Klasične gimnazije

u Zagrebu, 26. XI. 1978.

Pozdrav i zahvala  organizatorima i sudioncima proslave

Oče  biskupe,  draga  braćo  i  sestre! Želio  bih  najprije  izraziti  iskrenu  zahvalu  ocu  Božidaru  Nagyu  koji  je  pokretač  ovog   simpozija  i  ovog  susreta  i  otkrivanja  lika  Ivana  Merza. Zahvaljujem  svim  sudionicima  simpozija  i  predavačima. Žao  mi  je  samo  da  simpozij  nije  bio  brojnije  posječen. Zahvaljujem  svim  sudionicima ove  akademije:  Koralnom  katedralnom  zboru  pod  vodstvom  maestra  Ljubomira  Galetića,  Collegiumu-u  pro  musica  sacra,   Ansamblu  Lotrščak,  folklornoj  grupi  mladih  iz  Palme,  satavu  iz  Rečice, sjemeništarcima  i  drugima  koji  su  recitirali  i  koji  su  na  bilo  koji  način  pridonijeli   sadržajem  i  izvedbom   da  ova  akademija  bude  i  doživljaj,  doživljaj  ljepoga.

Merz povezan s hrvatskom katoličkom poviješću

Vidite  kao  malo  treba  da  se  pedeset  godišnji  jubilej  pretvori  u  1050-godišnji  jubilej. Otpao  je  samo  prvi  broj.(Pri  koncu  akademije  ispod  Ivanove  slike  otpao  je  broj  1  kod  oznake  godine  njegove  smrti  1928.  pa  je  ostao  samo broj 928- op.  ur.). Kao  da  nas  Ivan  želi  uputiti  na  naše  jubileje  u  Solinu  i  Biskupiji kod Knina   i  na  1100-godišnji  jubilej  pisma  pape  Ivana  VIII.  hrvatskom  knezu  Branimiru,  koji  slavimo  slijedeće  godine.

Merz – blještavi vrhunac u nizu velikih sinova Crkve u Hrvata

Ima ljudi, sigurno i među mladima, koji vole planine. Kao što sam jučer u katedrali spomenuo da je otkrivanje Merčeve duše ulazak u jedan splet divnih planina, tako bih sada pozvao da bude što više planinara duha koji će težiti prema tom vrhuncu. Ivan Merz bliješti u tom nizu velikih, vjernih sinova i kćeri naše Crkve u hrvatskom narodu kao jedan blještavi vrhunac. I kao što se na vrhunce penju hrabri planinari, tako bih želio da otkrivanje Ivana Merza u mladim dušama ove generacije, ovih naših prilika, budi težnju da se penju, da idu u visine i da osjete kako je divno gledati s tih visina na široke horizonte Božje stvarnosti i da osjete kako je čist zrak u visinama, te da uvijek prema njima teže.

Ivan Merz ima mnogo toga reći svima

Ivan Merz ima mnogo toga reći danas našim mladima, našim sjemeništarcima, našim bogoslovima, našim redovnicima i redovnicama, nama svećenicima i biskupima. Zaista, ovaj naš dragi Orao bio je apostol vrlo kratko vrijeme, samo šest godina, a unio je mnogo, učinio je mnogo, zapalio je mnoge, jer je sam gorio ljubavlju Duha Svetoga koja se u njemu razgorila u otvorenost duše da prihvati Isusa za Kralja svoga srca i života i da uđe u Njegovo Kraljevstvo.

Milosne godine u Francuskoj

Možda je dobro napomenuti da je Ivan Merz također imao milosne godine u Francuskoj; bile su to  one dvije godine studija u Parizu. Nije bez razloga izabrao svoju doktorsku dizertaciju o utjecaju liturgije na francuske pisce od Chateaubriand-a do svog vremena. Moramo znati da je to vrijeme boravka Ivana Merza u Parizu vrijeme jednog jakog duhovnog strujanja u francuskom katolicizmu i to strujanja koje su pokrenuli konvertiti, obraćenici. Žena Jacques Maritain-a Raissa napisala je svoje uspomene na to vrijeme u knjizi “Les grands amities” – Velika prijateljstva. I tu ona opisuje kako se iz jedne pozitivističke, materijalističke sredine najednom počeo dizati glad za duhom i priznaje da je tu mnogo utjecao Bergson. I Ivan je došao u tu klimu mladog, oduševljenog, radikalnog katolicizma, u kojem je susretao duh velikih ličnosti kao što je bio Leon Bloy, Maritain, Charles Peguy, Ernest Psichari. I on je u toj klimi obraćenika produbljivao svoje vjerničko uvjerenje. Dakako ono najviše što je u njemu ostvareno  jest milost  i  samo  milost  koju  se  sluša,  cijeni,  prihvaća  i  onda  ona  odgaja  duhovnog  diva. I  zato  smo  mi  ovako  patuljci,  uvijek  duhovni  patuljci,  jer  nismo  dovoljno  vijerni  milosti  koju  nam  Isus  neprestano  nudi.

Duboki i zreli mislilac

Mene  duboko  impresionira  Ivanova  mladost. Da  je  u  tako  kratkom  vremenu  mogao  sazreti  takav  duh. Kada  čovjek  čita  njegove  misli  iz  njegovih  mladenačkih vremena,  tu  zaista  vidi dubokog i  zrelog mislioca koji zna  iz  svoga  vremena  misliti  u  vječnim  vrijednostima  i  gledati  svijet,  ljude  i  povijest  u  tom  svijetu  vječne  perspektive. Mislim  da  je  i  to  dar  Providnosti  da  opet  gledamo  u  jedan  sunčani  vrhunac,  da  se  nastojimo  penjati  prema  njemu.

Lakše doći u nebo nego na oltar

Proces  za  beatifikaciju  Ivana  Merza  otvoren  je  u  Zagrebačkoj  nadbiskupiji a vođen je pod  vodstvom  oca  biskupa  Škvorca. Rekao  sam  neki  dan jednom  sugovorniku  iz  Rima da  je lakše  doći  u  nebo  nego  na  oltar. Zato  mi  vjerujemo  da  je  Ivanova  duša  u  Kraljevstvu  Isusa  Krista  i  da  počiva  na  njegovom  srcu  u  vječnoj  radosti. Hoće li  doći  na  oltar  i  kad  će  doći  na oltar  i  to  je  stvar  milosti,  a  milosti  treba  otvoriti  puteve  molitvom. Taj  mi  je  sugovornik  rekao  da  se  razmišlja  o  tome  da  se pojednostavni  postupak  za   beatifikacije. Postoje  neki  prijedlozi  da  bi  se  beatifikacija  možda  predala  kompetenciji  Biskupskih konferencija. Ne  bih  imao  ništa  protiv  da  naša  Biskupska  konferncija   bude  izvršilac  i  toga  čina  da  Ivana  Merza  proglasi  blaženim. Ako  bi  nas  Sveti  Otac  Ivan  Pavao II  u  tome  pretekao  još  bolje.

Merz ostvarivao Koncil prije Koncila

Kada  čitamo  koncilske  dokumente,  pogotovo  o  apostolatu  laika,  pa  konstituciju  u  Crkvi,  nekako  osjećamo  da je  to  već  sve  živjelo  u  Ivanu  Merzu;  da  je  on  to  ostvario  davno  prije  Koncila   jer  je  zapravo  otvorio  ono  što  Koncil  želi  da  bude  ostvareno,  a  to  je  autentično,  velikodušno življenje Evanđelja. Ići za  Isusom  Kristom. Vjerovati  u  Crkvu  u  njezin  misterij  u  kojoj  su  neprestano  otvoreni  nepresušni  izvori  spasenja. I  kad  bismo  imali  sve  više  takvih  velikana  duha  u  suvremenom  trenutku,  imali  bismo  mirniju  nadu  za  budućnost  naše  Crkve  i  našeg  naroda.

Duša Ivana Merza u radostima Isusova Kraljevstva

Jer, rekao  sam  to danas  u  katedrali,  a  ponovio  sam   to  i  u  crkvi   Krista  Kralja u Trnju: volja  Božja  to  je  veličina  čovjeka,  ljepota  čovjeka. Volja  Božja  je   sloboda  čovjeka. I  kada  zaista  prihvati  ljepotu  Božju  i  živi  je,  postaje  duhovni  div. Ako  slijedi  svoju  samovolju,   postaje  zarobljenik  samog  sebe i  patuljak. Vjerujemo  da  duša  Ivana  Merza  milošću  prožeta  uživa  radost   vječnog  Isusovog  Kraljevstva.

Slavni dolazak Krista Kralja

Zanimljivo  je  kako  je  Crkva  stavila  blagdan  Krista  Kralja  na  svršetku  liturgijske  crkvene  godine. Posljednji  blagdan  Krista  Kralja  bit  će  njegov  drugi  dolazak  na  svršetku  svijeta,  na  svršetku  povijesti. On  će  doći  u  slavi  i  onda  će  svoje  otkupljenje,  svoje  prijatelje  koji  su  otišli  sa  ovoga  svijeta  u  vjeri  i  ljubavi  podići  k  slavnom  uskrsnuću  da  čine  vječno  kraljevstvo  ljubavi,  mira  i  radosti.

Ideal čistoće mladih – uvijek mladi Ivan Merz

Uskrsnut  će  i  naš  brat  Ivan. Neka  moli  da  i  mi  živimo  onim  nadahnućem  kojim  je  on  živio  u  ljubavi  prema  Isusu  Kristu  Kralju,  u  ljubavi  prema  Euharistiji,  u  ljubavi  prema  Crkvi,  u  ljubavi  prema  Papi  i  onima  koje  je  Duh  Sveti  postavio  da  vode  Crkvu,  da  je  upravljaju  na  putevima  spasenja,  u  ljubavi  prema  Blaženoj  Djevici  Mariji,  Majci  Crkve,  u  ljubavi  za  čistoću,  za  nevinost  srca  koja  je  danas,  na  žalost,  prezrena  i  žrtvovana  od  mnogih  kumiru  Venere. Za  te  ideale  nek  nas  oduševljava  taj  ideal  čistoće  mladih,  uvijek  mladi  Ivan  Merz, jer  svi  koji  su  Božji ,  uvijek  su  mladi. To  je  mladost;  to  je  napredak;  to  je  budućnost  i  to  je  vječnost.  Još  jednom  hvala  svima  i  na sve  zazivam  Božji  blagoslov.